Pametni gradovi mladog Prijepoljca

PRIJEPOLJE – Neko slika mrtvu prirodu, neko portrete, a neko pejzaže. Jedan student arhitekture iz Prijepolja svoju strast prema slikanju našao je u oživljavanju pametnih gradova. Kada mu je papir postao mali gradove je počeo da oslikava na zidu kuće.

Kada neko u vrtiću sa samo 5,5 godina osvoji treću nagradu na regionalnom takmičenju „Priroda je kao bajka“ jasno je da ima viziju kako bi trebalo da izgleda najbolje mesto za život. Emir Muzurović sada je student druge godine unutrašnje arhitekture na Akademiji strukovnih studija u Užicu, a od petog razreda zaljubljen je u pametne gradove.

„Sve je više pretrpanih metropola, zagađen je vazduh tako da sam ja osmislio pametne gradove, gde su pretežno krovovi zeleni“, objašnjava Emir.

Kada su mu blokovi i hamer papiri postali premali rešio je da počne sa oslikavanjem zidova u rodnoj kući u Prijepolju. Vodi računa o najsitnijim detaljima pa su na ulicama uočljivi i automobili, a svaki natpis jasno se vidi. Nastanak svakog grada dobro je isplaniran.

„Prvo nastaje skica u mojim sveskama, a zatim radim olovkom. Posle olovke dolaze tempere i akrilne boje, toneri. Oblike zgrada radim markerima i ukrašavam ih ukrasnim lepkom“, pojašnjava Emir proceduru rada.

Najduži rad u njegovoj kući dugačak je čak sedam metara, a za oslikavanje ovog  zida trebalo mu je oko osam meseci. Tek što je završio jedan već priprema drugi zid u svojoj sobi na kojem niče novi ekološki grad.

„Prvo je to bilo zamišljeno kao turistički centar sa ski stazama, ali je pretvoreno u tropsko ostrvo sa dosta vegetacije i mnogo ozelenjenih zgrada, fasada, krovova“, tako grad budućnosti vidi mladi Emir.

Imaginarni gradovi kroz istoriju su zaokupljali pažnju mnogih umetnika, a Emir je od svog profesora Aleksandra Dimitrijevića, ali i dvoje arhitekata  dobio potvrdu da je to što radi dobro i da njegovi crteži vrlo lako mogu da se pretvore u stvarnost.  Zato je jasno šta sledi posle završenih studija.

„Mislio sam da upišem master urbanizma u Beogradu jer volim da razvijam i osmišljavam pametne gradove“, iskren je ovaj mladi momak koji sa neskrivenom strašću oslikava gradove budućnosti.

Emirova porodica u početku je mislila da je to gubljenje vremena, ali sada su mu najbolji oslonac.

„Samo sam govorila, kao i svaka majka, uči, uči, ostavi se toga. Posle u srednjoj školi kada smo videli da on to ozbiljno radi i da želi da upiše samo arhitekturu onda smo ga podržali od sveg srca. Upisao je to što želi i nadamo se da će uspeti da ostvari svoje snove“, kaže ponosna majka Mirsada.

Sanja da jednog dana ode u Dubai i da u pustinji napravi grad po svojoj zamisli. Do tada na zidu svoje sobe ovekovečio je Ajfelov toranj, najvišu zgradu i najkrivudaviju ulicu San Franciska. Među svim tim pametnim zgradama budućnosti ušuškala se i zgrada Prve tv.

ZoomUe i PP Media